Валута - Источнокарипски долар

Валута  >  Источнокарипски долар

Источнокарипски долар

$
Источнокарипски долар (-{ISO 4217}-: -{XCD}-) је валута која се користи у 6 источнокарипских држава и 2 територије: Ангвила, Антигва и Барбуда, Доминика, Гренада, Монтсерат, Свети Винсент и Гренадини, Свети Кристофер и Невис и Света Луција. Дели се на 100 центи.

У употреби је од 1965. када је заменио дотадашњи долар Британске Западне Индије. Од 1976. курс -{XCD}- везан је за курс америчког долара у односу 2,7 -{XCD}- = 1 -{USD}-.

Источнокарипска централна банка издаје кованице у апоенима од: 1, 2, 5, 10, 25 центи и 1 долар, и новчанице у апоенима од: 5, 10, 20, 50 и 100 долара.

* Источнокарипска централна банка

Земља (геополитика)

Ангвила

Ангвила (раније Ангиља) (, IPA: ) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљицом Елизабетом II као шефом државе, коју представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.

Ангвилу су прво населила племена америчких Индијанаца који су мигрирали из Јужне Америке. Најстарији индијански артефакти пронађени у Ангвили потичу из око 1300. године пре н. е, а најстарији остаци људских насеља датирају из 600. п. н. е. Не зна се тачно кад су стигли први Европљани: неки извори тврде да је Колумбо спазио острво 1493. године, док други тврде да су ово острво пронашли Французи 1564. или 1565. године. Име Ангвила значи „јегуља“ на више романских језика: на шпанском то је -{anguila}-; на француском, -{anguille}-; на италијанском, -{anguilla}- и вероватно је дато због дугуљастог облика острва.

Антигва и Барбуда

Антигва и Барбуда острвска је држава која се налази у Средњој Америци. Смештена је у источном делу Карипског мора на граници са Атлантским океаном. Она се састоји од ва главна острва, Антигве и Барбуда, и бројних мањих острва (укључујући Грејт Бирд, Грин, Гвајану, Лонг, Мејдн и Јорк острва и даље јужно, острво Редонда). Стално становништво броји око 81.800 (према попису из 2011. године), а престоница и највећа лука и град је Сент Џонс на Антигви. Лежећи близу један другог (главни аеродром Барбуда је мање од 0,5° латитуде, или 30 наутичких миља, северно од главног аеродрома Антигве). Антигва и Барбуда су у средишту Острва заветрине, део су Малих Антила, на око 17°N од екватора.

Острво Антигва је истражио Кристифор Колумбо 1493. године и назвао га је Санта Марија ла Антигва. Антигву је колонизовала Британија 1632. године; острво Барбуда је први пут колонизовано 1678. године. Антигва и Барбуда су припојени Западноиндијској федерацији 1958. године. Са распадом федерације, ова острва су постала једна од држава Западноиндијске асоцијације 1967. године. Томе је следила самоуправа у области унутрашњих послова. Независност од Уједињеног Краљевства остварена 1. новембра 1981.

Света Луција

Света Луција (по систему Сент Луша;, IPA:), понегде названа и Санта Луција, малена је острвска држава у Карибима, у централној Америци. Смештена је на самој граници између Карипског мора и Атлантског океана између Сент Винсента на североистоку, Барбадоса на северозападу и Мартиника на југу. Обухвата територију површине 617 km² са 165.595 становника, према подацима пописа из 2010. године.

Некадашња британска колонија независност је стекла 22. фебруара 1979. године. Држава је чланица британског Комонвелта и Франкофоније.

Сент Китс и Невис

Сент Китс и Невис, званично Федерација Сент Китс и Невис , позната и као Свети Кристофер и Невис односно Федерација Свети Кристофер и Невис , мала је острвска држава која се налази у Карибима, у централној Америци. То је најмања држава на западној хемисфери. Припада групи Малих Антила. Налази се западно од Антигве и Барбуде и југоисточно од Холандских Антила. Чине је два острва, Сент Китс (или Свети Кристофер) и Невис, федерација је независна чланица Комонвелта од 1983. године. Престоница федерације је главна лука острва Сент Китс, Бастер.


Сент Винсент и Гренадини

Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 -{км}-² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км². Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).

По уређењу, Сент Винсент и Гренадини су демократска, уставна и паламентарна монархија и као чланица Комонвелта, за свог поглавара признаје британског монарха (краљицу). Национална монета је источнокарипски долар. Клима је тропска (просечно око 24 °C). Службени језик је енглески, али се говори и креолски.

Монтсерат

Монтсерат је острво у Карипском мору, део ланца острва Мали Антили . Име је острву дао Кристифор Колумбо током свог другог путовања у Нови Свет 1493. Монтсерат се често назива и „смарагдно“ острво у Карибима, због сличности са ирском вегетацијом, као и због ирског порекла већине становника острва који су били први европски досељеници.Монтсерат има статус прекоморска територија Уједињеног Краљевства. Службено име је Крунска Колонија Монтсерат . Услед ерупције вулкана Суфрије 18. јула 1995. главни град Плимут је уништен а две трећине становника је морало да напусти острво. Ерупције овог вулкана се јављају и данас али у мањим размерама.


Гренада




Доминика

Доминика, или званично Комонвелт Доминика , мала је острвска држава у Карипском мору. Престоница, Розо, је лоцирана на северној страни острва. Оно је део Острва приветрине у архипелагу Мали Антили у Карипском мору. Острво се налази у близини Гваделупа на северозападу и Мартиника на југу-југоистоку. Оно има површину од 750 km², а његова највиша тачка је Морн Дијаблотинс, са 1.447 m надморске висине. Према попису из 2011 било је 71.293 становника. Комонвелт Доминика је једна од малобројних република на Карибима.

Острво је првобитно насељавао домородачки народ Калинаго, а касније су га колонизовали Европљани, првенствено Французи од 1690-их до 1763. Колумбо је прошао поред овог острва у недељу 3. новембра 1493, и стога је име острва изведено из латинске речи за „недељу”. Велика Британија је преузела ово острво у свој посед 1763. године након Седмогодишњег рата, и постепено је енглески успостављен као службени језик. Острвска република је стекла независност 1978. године.

Језик

East Caribbean dollar (English)  Dollaro dei Caraibi Orientali (Italiano)  Oost-Caribische dollar (Nederlands)  Dollar des Caraïbes orientales (Français)  Ostkaribischer Dollar (Deutsch)  Dólar do Caribe Oriental (Português)  Восточнокарибский доллар (Русский)  Dólar del Caribe Oriental (Español)  Dolar wschodniokaraibski (Polski)  東加勒比元 (中文)  Östkaribisk dollar (Svenska)  東カリブ・ドル (日本語)  Східнокарибський долар (Українська)  동카리브 달러 (한국어)  Itä-Karibian dollari (Suomi)  Dolar Karibia Timur (Bahasa Indonesia)  Rytų Karibų doleris (Lietuvių)  Východokaribský dolar (Česky)  Doğu Karayip doları (Türkçe)  Источнокарипски долар (Српски / Srpski)  Kelet-karibi dollár (Magyar)  Istočnokaripski dolar (Hrvatski)  Vzhodnokaribski dolar (Slovenščina)  Austrumkarību dolārs (Latviešu)  Δολάριο Ανατολικής Καραϊβικής (Ελληνικά)  Đô la Đông Caribe (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com