Валута - Злато

Валута  >  Злато

Злато

Злато (-{Au}-, ) јесте хемијски елемент. Злато је густо, мекано, сјајно, кован и светло жути метал. То је хемијски елемент симбола Ау (Аурум на латинском језику, што значи сјај зоре) и атомски број 79 у периодном систему хемијских елемената. У његовом најчистијем облику, оно је светло, благо црвенкасто жут, густ, мекан, кован, и растегљив метал. Хемијски, злато је прелазни метал и елемент групе 11. Оно је један од најмање реактивних хемијских елеменат и чврсто је под стандардним условима. Злато се често јавља у слободном елемнтарном облику, као грумење или зрна, у стенама, у жицама, и у алувијалним депозитима. Оно се јавља у серијама чврстих раствора са природним елементом сребром (као електрум) и исто тако природно легиноса бакром и паладијумом. У ређим случајевима, оно се јавља у минералима у виду једињења злата, обично са телуром (телуриди злата).

Атомски број злата је 79, што га чини једним од тежих природних елемената. Сматра се да је настало у нуклеосинтези супернова, из колизија неутронских звезда, и да је било присутно у прашини из које је формиран Соларни систем. Пошто је Земља била истопљена када је формирана, скоро сво злато злато присутно у раној Земљи је вероватно потонуло у планетарно језгро. Стога, се сматра да је највећи део злата који је присутан данас у Земљиној кори и мантлу је доспео на Земљу касније, путем астероидних импакта током Позног тешког бомбардовања, пре око 4 милијарде година.

Злато је заступљено у земљиној кори у количини од 1,1×10 −3 -{ppm}- (, делова на милион). Готово редовно је у чистом елементарном стању у виду зрнаца или листића унутар кварцних стена или кварцног песка који настаје трошењем стена. Често се налази на секундарним лежиштима, алувионима, наплавинама или пешчаним наслагама, који потичу од трошења златоносних стеена и накупљања златних зрнаца таложењем из воде у рекама и на обалама мора.

Злато готово увек прати сребро, понекад и пирит, арсенопирит и бакар. У природи се појављује и као метал силванит (-{AgAuTe}- 4 ) хексагоналне структуре у кварцним венама у екструзивним стенама.

Највеће налазиште злата је на Витватерсранду у Јужноафричкој Републици, 1000 до 3000 м испод површине Земље, из којега потиче половина укупне количине произведеног залата у свету. Друга значајна налазишта су у САД (Калифорнија, Колорадо, Аљаска), Канада, Аустралија, Русија (Урал) и Перу.

Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу (тврдоћа по Мохсу 2,5 до 3). Оно има површински центрирану кубну структуру. Тегљивост и ковност злата је изузетно велика – од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 -{km}-, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије") дебљине до 0.0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од човечије длаке. Злато је најковнији метал. Поред сребра и бакра, спада у најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Топлотна проводност злата износи 75% топлотне проводности сребра, а електрична проводност је 70% електричне проводности сребра.

Злато лако гради легуре. Жива раствара злато у ограниченој мери, те се лако формирају легуре и амалгам. Легуре злата с бакром и сребром су отпорне на азотну киселину ако садрже више од 25% злата.

У природи се јавља само један стабилни изотоп 197 Au, а постоји и шеснаест природних радио активних изотопа (најпознатији радиоактивни изотоп је 198 Au).

Злато се не мења се на ваздуху. Злато је слабореактиван метал који се на ваздуху не мења ни при јаком загревању. Оно је отрпорно на сумпор и водоник-сулфид, а са кисеоником не реагује независно од температуре. Изванредно је отпорно на утицаје воде, растворених алкалија, киселина и већине солних раствора. Раствара се само у царској води, зато што ова садржи -{Cl - }- јон који стабилизује -{Au 3+ }- јон при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(-{III}-)-киселине, -{HAuCl 4 }-. Сва растворна једињења злата су отровна.

Први од њих заснива се на стварању амалгама -{Au}- када се живом дејствује на у води растворену руду. Добијени амалгам подвргава се затим дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за дестилацију. Највећи недостатак рада са живом је непотпуно извлачење злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не амалгамишу.

Језик

Gold (English)  Oro (Italiano)  Goud (Nederlands)  Or (Français)  Gold (Deutsch)  Ouro (Português)  Золото (Русский)  Oro (Español)  Złoto (Polski)   (中文)  Guld (Svenska)  Aur (Română)   (日本語)  Золото (Українська)  Злато (Български)   (한국어)  Kulta (Suomi)  Emas (Bahasa Indonesia)  Auksas (Lietuvių)  Guld (Dansk)  Zlato (Česky)  Altın (Türkçe)  Злато (Српски / Srpski)  Kuld (Eesti)  Zlato (Slovenčina)  Arany (Magyar)  Zlato (Hrvatski)  ทองคำ (ไทย)  Zlato (Slovenščina)  Zelts (Latviešu)  Χρυσός (Ελληνικά)  Vàng (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com