Амерички долар
$
Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). -{ISO}- 4217 код за амерички долар је -{USD}-; амерички долар је такође означен као -{US $}- од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.У 1995. години у употреби је било преко 380 милијарди америчких долара широм света, од тога двије трећине ван Сједињених Држава, а од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (-{buck}-) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.
Одмах после рата за независност 1785. године, први министар финансија нове владе, Александар Хамилтон, је као средство плаћања, обрачуна и размене предложио долар.. Као прва средства плаћања код колониста „новог света“ су била пиринач, дуван, жито, индиго и вампум, индијански новац, нанизане пробушене шкољке, али такође и енглески, и француски и шпански златници и сребрњаци.
Шпански ковани сребрњак годинама је служио као неслужбена валута америчких колонија. Међутим, његова размена је била врло непрактична. Наиме, да би се могао разменити, морао је, дословно, бити разбијен на осам комадића. Године 1690, колонија Залив Масачусетс је била прва колонија која је издала папирнати новац. У време рата за независност, како би успео финансирати војску на челу са генералом Џорџом Вашингтоном, Континентални Конгрес је 1775. године одобрио неограничено издавање папирних новчаница, познатих као „континенталци“. Будући да су биле без покрића, убрзо су постале безвредне. Одтад у Америци постоји чак и израз „Није вредан ни континенталца“.
Новчанице По потписивању Декларације о независности, реч „Сједињене Државе“ по први пут су се појавиле на папирном новцу, али због пропасти континенталца, људи су били сумњичави према том новцу. Због тога је Континентални конгрес, како би придобио додатну подршку за рат, 1781. године основао у Филаделфији Банку Северне Америке, прву комерцијалну банку, а четири године касније је увео долар као националну валуту која је заменила оне из појединачних колонија. Долар је био кован од сребра.
После 181 године ковања, сребрни долар је 1873. године престао бити стандарда вредност. Открића злата на Аљасци, довела су до повећања златних резерви. Америка је, службено, 1900. године, увела као стандард „златне резерве“.
Изглед новчанице од 100.000 долара
Земља (геополитика)
-
Британска територија Индијског океана
Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km², док је припадајућа површина океана 54.400 km². -
Америчка Девичанска Острва
Бивши колонијални господари, Данци, ова острва су звали Данска западноиндијска острва (дански -{De tidligere Dansk Vestindiske Øer}-). -
Барбадос
Острво је тропско и на њему се налази већи број мочвара. У унутрашњости острва су плантаже шећерне трске. Барбадос припада Малим Антилима, а најближе земље су му Света Луција и Свети Винсент и Гренадини. -
Бермуди
Бермуда има суптропску климу, са благим зимама и топлим летима. Склона ураганима, његова клима такође показује океанске карактеристике сличне другим обалним областима на северној хемисфери, са топлим, влажним ваздухом из океана који обезбеђује релативно високу влажност и стабилизацију температуре. -
Британска Девичанска Острва
Мапа Британских Девичанских Острва Подручје Британских девичанских острва обухвата острва Анегада, Бифово острво, Куперово острво, Џинџерино острво, Јост Ван Дајк, Норманово острво, Питерово острво, Слано острво, Тортола, Вирџин Горда и поред њих још низ малих острва око канала сера Френсиса Дрејка. -
Карипска Холандија
Европска Холандија и Карипска Холандија заједно чине једну од четири конститутивних држава Краљевине Холандије – Холандију. -
Панама
Шпанци су истражили и настанили Панаму у 16. веку, од Шпаније се отцепила 1821. године и заједно са Вицекраљевством Нова Гранада, Еквадором и Венецуелом формирала је Велику Колумбију. Након распада Велике Колумбије 1831. године, Панама се нашла у саставу Нове Гранаде, која је касније преименована у Колумбију. Уз подршку САД, Панама се 1903. године отцепила од Колумбије, након чега су Американци на њеној територији изградили Панамски канал. Године 1977. потписан је споразум којим је дефинисан пренос власништва над Панамским каналом са САД на Панаму до краја 20. века. -
Салвадор
Конкистадор Педро де Алварадо назвао је нову провинцију по Исусу Христу - Сан Салвадор (бук. „Свети Спаситељ“). Име територије, укључујући провинцију Сан Мигел, касније је проширено на Provincia De Nuestro Señor Jesus Cristo, El Salvador Del Mundo (бук. „Провинција нашег Господа Исуса Христа, Спаситеља света“), скраћено на Република Салвадор, или Салвадор, током периода након Савезне Републике, а потом се настанио као Салвадор. -
Теркс и Кејкос
Острва Теркс и Кејкос се налазе у Атлантском океану северно од Хаитија и Доминиканске Републике и источно од Кубе. Од Бахама их одваја широки подморски ров и пролаз, назван Пролаз Теркс. Острва се налазе око 1000 -{km}- југоисточно од Мајамија, САД. -
Хаити
Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици. -
Америчка Самоа
Америчка Самоа (самоански: Amerika Samoa, енглески : American Samoa), територија је у склопу САД у јужном Пацифику југоисточно од независне државе Самоа. Зове се још и Источна Самоа, за разлику од Западне (Самоа). Ова територија је у самом средишту Полинезије. Њена локација је центрирана на 14,2710° Ј, 170,1322° З. Она је на источној граници Међународне датумске границе, док је независна Самоа западно од ње. -
Гвам
Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (-{Hagåtña}-), стари назив је Агања (-{Agaña}-). Привреда Гвама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске). -
Источни Тимор
Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године. -
Мала спољна острва САД
У овом тренутку, ниједно од острво нема стално становништво. У исто време, на већини острва се налази војно и научно особље са пратећим објекатима који ту бораве привремено. На основу пописа становништва из 2000. на острвима је било 316 људи. -
Маршалска Острва
Састоје се од 29 атолских острва (Радакова и Раликова острва). -
Палау
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006. -
Савезне Државе Микронезије
Иако је укупна копнена површина Микронезије прилично мала, она заузима више од 2600000 km2 Тихог океана, што земљи даје 14. највећу ексклузивну економску зону на свету. Главни град ове суверене острвске државе је Паликир, смештен на острву Понпеј, док је највећи град Вено, који се налази на острву Трук. -
Северна Маријанска Острва
До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.