Амерички долар

Амерички долар
$
Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). -{ISO}- 4217 код за амерички долар је -{USD}-; амерички долар је такође означен као -{US $}- од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.

У 1995. години у употреби је било преко 380 милијарди америчких долара широм света, од тога двије трећине ван Сједињених Држава, а од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (-{buck}-) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.

Одмах после рата за независност 1785. године, први министар финансија нове владе, Александар Хамилтон, је као средство плаћања, обрачуна и размене предложио долар.. Као прва средства плаћања код колониста „новог света“ су била пиринач, дуван, жито, индиго и вампум, индијански новац, нанизане пробушене шкољке, али такође и енглески, и француски и шпански златници и сребрњаци.

Шпански ковани сребрњак годинама је служио као неслужбена валута америчких колонија. Међутим, његова размена је била врло непрактична. Наиме, да би се могао разменити, морао је, дословно, бити разбијен на осам комадића. Године 1690, колонија Залив Масачусетс је била прва колонија која је издала папирнати новац. У време рата за независност, како би успео финансирати војску на челу са генералом Џорџом Вашингтоном, Континентални Конгрес је 1775. године одобрио неограничено издавање папирних новчаница, познатих као „континенталци“. Будући да су биле без покрића, убрзо су постале безвредне. Одтад у Америци постоји чак и израз „Није вредан ни континенталца“.

Новчанице По потписивању Декларације о независности, реч „Сједињене Државе“ по први пут су се појавиле на папирном новцу, али због пропасти континенталца, људи су били сумњичави према том новцу. Због тога је Континентални конгрес, како би придобио додатну подршку за рат, 1781. године основао у Филаделфији Банку Северне Америке, прву комерцијалну банку, а четири године касније је увео долар као националну валуту која је заменила оне из појединачних колонија. Долар је био кован од сребра.

После 181 године ковања, сребрни долар је 1873. године престао бити стандарда вредност. Открића злата на Аљасци, довела су до повећања златних резерви. Америка је, службено, 1900. године, увела као стандард „златне резерве“.

Изглед новчанице од 100.000 долара

Земља (геополитика)
  • Британска територија Индијског океана
    Британска територија у Индијском океану је прекоокеанска територија Уједињеног Краљевства у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије.

    Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km², док је припадајућа површина океана 54.400 km².
  • Америчка Девичанска Острва
    Америчка Девичанска Острва, острвска су група у Карибима која припада САД. То је већи део архипелага Девичанских острва, док је мањи део територија Британских Девичанских Острва. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сен Кроа и Вотер као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.

    Бивши колонијални господари, Данци, ова острва су звали Данска западноиндијска острва (дански -{De tidligere Dansk Vestindiske Øer}-).
  • Барбадос
    Барбадос острвска је држава у Карипском мору и Атлантском океану. Острво је површине 430 -{км²}-, углавном је равно, са мало брда у унутрашњости. Налази се на 13º сгш, 59º згд.

    Острво је тропско и на њему се налази већи број мочвара. У унутрашњости острва су плантаже шећерне трске. Барбадос припада Малим Антилима, а најближе земље су му Света Луција и Свети Винсент и Гренадини.
  • Бермуди
    Бермуди су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у северном Атлантском океану, која се налази око 975 -{km}- од обале САДа. Територија се састоји од око 138 острва, укупне површине 58.8 -{km²}-. На највећем острву се налази и главни град Хамилтон (Hamilton). Бермуди су напредна привреда, са јаким финансијским сектором и развијеним туризмом.

    Бермуда има суптропску климу, са благим зимама и топлим летима. Склона ураганима, његова клима такође показује океанске карактеристике сличне другим обалним областима на северној хемисфери, са топлим, влажним ваздухом из океана који обезбеђује релативно високу влажност и стабилизацију температуре.
  • Британска Девичанска Острва
    Британска Девичанска Острва су група острва у Малим Антилима, у Карипском мору, источно од Порторика и део су Британских прекоморских територија. Више од 60 острва и гребена су настањени. Заједно са Америчким Девичанским Острвима чине архипелаг Девичанска острва.

    Мапа Британских Девичанских Острва Подручје Британских девичанских острва обухвата острва Анегада, Бифово острво, Куперово острво, Џинџерино острво, Јост Ван Дајк, Норманово острво, Питерово острво, Слано острво, Тортола, Вирџин Горда и поред њих још низ малих острва око канала сера Френсиса Дрејка.
  • Карипска Холандија
    Карипска Холандија или Карипска Низоземска (, пап. Hulanda Karibe), је назив који се односи на три општине Холандије које се налазе у Карипском мору — Бонер, Свети Еустахије и Саба. Захвата површину од око 328 км², где живи приближно 18.000 становника. Званични језик је холандски а говоре се и енглески, папијаменто.

    Европска Холандија и Карипска Холандија заједно чине једну од четири конститутивних држава Краљевине Холандије – Холандију.
  • Панама
    Панама, или званично Република Панама , је најјужнија држава Средње Америке. Смештена је на превлаци која спаја Северну и Јужну Америку, граничи се са Костариком према западу, Колумбијом према југоистоку, према северу излази на Карипско море а према југу на Тихи океан. Главни град је Панама.

    Шпанци су истражили и настанили Панаму у 16. веку, од Шпаније се отцепила 1821. године и заједно са Вицекраљевством Нова Гранада, Еквадором и Венецуелом формирала је Велику Колумбију. Након распада Велике Колумбије 1831. године, Панама се нашла у саставу Нове Гранаде, која је касније преименована у Колумбију. Уз подршку САД, Панама се 1903. године отцепила од Колумбије, након чега су Американци на њеној територији изградили Панамски канал. Године 1977. потписан је споразум којим је дефинисан пренос власништва над Панамским каналом са САД на Панаму до краја 20. века.
  • Салвадор
    Салвадор, званично Република Салвадор , најмања је и најгушће насељена држава Средње Америке на обали Пацифика. Главни и највећи град је Сан Салвадор. Земљиште је углавном планинско са активним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2.381 -{м}- на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800 -{м}- веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1.500–2.000 -{мм}-. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2.836 м. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника, углавном Местика. Само око 20 људи говори једини преживели аутохтони домородачки језик пипил, а нешто миграната из Гватемале говори поквомам мајански. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. године када је уведен амерички долар.

    Конкистадор Педро де Алварадо назвао је нову провинцију по Исусу Христу - Сан Салвадор (бук. „Свети Спаситељ“). Име територије, укључујући провинцију Сан Мигел, касније је проширено на Provincia De Nuestro Señor Jesus Cristo, El Salvador Del Mundo (бук. „Провинција нашег Господа Исуса Христа, Спаситеља света“), скраћено на Република Салвадор, или Салвадор, током периода након Савезне Републике, а потом се настанио као Салвадор.
  • Теркс и Кејкос
    Теркс и Кејкос (IPA :, или или ) острва су која представљају продужетак бахамског ланца на југу у Атлантском океану и под управом су Уједињеног Краљевства.

    Острва Теркс и Кејкос се налазе у Атлантском океану северно од Хаитија и Доминиканске Републике и источно од Кубе. Од Бахама их одваја широки подморски ров и пролаз, назван Пролаз Теркс. Острва се налазе око 1000 -{km}- југоисточно од Мајамија, САД.
  • Хаити
    Хаити (хаи. Ayiti), званично Република Хаити (. ), држава је у Карибима Заузима западни, мањи део острва Хаити, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.

    Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.
  • Америчка Самоа
    Стена Фату (десно) и Стена Фути (лево), острвца на гребену Тутуила на улазу у луку [[Паго Паго

    Америчка Самоа (самоански: Amerika Samoa, енглески : American Samoa), територија је у склопу САД у јужном Пацифику југоисточно од независне државе Самоа. Зове се још и Источна Самоа, за разлику од Западне (Самоа). Ова територија је у самом средишту Полинезије. Њена локација је центрирана на 14,2710° Ј, 170,1322° З. Она је на источној граници Међународне датумске границе, док је независна Самоа западно од ње.
  • Гвам
    Територија Гвам (,, у географској и историјској литератури устаљено као Гуам ) острво је у западном Пацифику и територија САД.

    Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (-{Hagåtña}-), стари назив је Агања (-{Agaña}-). Привреда Гвама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).
  • Источни Тимор
    Источни Тимор (тет. -{Timór Lorosa'e}-; ), или званично Демократска Република Источни Тимор (тет. -{Repúblika Demokrátika Timór Lorosa'e}-; ) је острвска држава у југоисточној Азији. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонежанском територијом одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 -{km²}-, од чега Источном Тимору припада 14.874 -{km²}-.

    Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године.
  • Мала спољна острва САД
    Мала спољна острва Сједињених Америчких Држава обухватају 8 острвских територија у Тихом океану и 3 острва у Карипском мору. Термин се појавио 1986. у вези са ширењем области података о стандардима ИСО 3166-1, који дефинише кодове за називе земаља и територија под њиховом јурисдикцијом.

    У овом тренутку, ниједно од острво нема стално становништво. У исто време, на већини острва се налази војно и научно особље са пратећим објекатима који ту бораве привремено. На основу пописа становништва из 2000. на острвима је било 316 људи.
  • Маршалска Острва
    Маршалска Острва (марш. Aorōkin M̧ajeļ, ), или скраћено Маршали, званично Република Маршалска Острва (марш. Aolepān Aorōkin M̧ajeļ, ) острвска су република у централном Пацифику, у региону Микронезије.

    Састоје се од 29 атолских острва (Радакова и Раликова острва).
  • Палау
    Палау (, пал. Belau), или званично Република Палау (, пал. Beluu er a Belau), позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 -{km}-² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.

    Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
  • Савезне Државе Микронезије
    Микронезија, или званично Савезне Државе Микронезије , острвска је држава смештена у Тихом океану у пределу истоименог региона, североисточно од Папуе Нове Гвинеје. Обухвата највећи број острва регије Микронезија. Има однос слободно удружене земље са САД. Састоји се од четири савезне државе:и 23п Косрај.

    Иако је укупна копнена површина Микронезије прилично мала, она заузима више од 2600000 km2 Тихог океана, што земљи даје 14. највећу ексклузивну економску зону на свету. Главни град ове суверене острвске државе је Паликир, смештен на острву Понпеј, док је највећи град Вено, који се налази на острву Трук.
  • Северна Маријанска Острва
    Северна Маријанска Острва, званично Комонвелт Северна Маријанска Острва , архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

    До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.