Новозеландски долар
$
Долар је званична валута и средство плаћања на Новом Зеланду. Уведен је 1967. а такође се користи на острвима Нијуе и Питкерн, Територији Рос као и уз локалне кованице на Куковим Острвима. Обележава се симболом за долар $ али често уз -{NZ}- како би се разликовао од других долара. Дели се на 100 центи. Међународни код валуте је -{NZD}-.Новозеландски долар је тренутно једна од првих десет валута по обиму трговања у свету.
Доларе издаје Банка за новчане резерве Новог Зеланда (-{Reserve Bank of New Zealand}-). Инфлација у 2011. износила је 4,5%.
Новчанице се издају у апоенима од 5, 10, 20, 50 и 100 долара а ковани новац у апоенима од 1 и 2 долара као и 10, 20 и 50 центи.
Једна од специфичности новозеландског долара је да се попут аустралијског не штампа на хартији већ да се производи од посебне пластике. Тако су новчанице дуготрајније а знатно је смањена опасност од фалсфиковања. Производи их компанија -{Note Printing Australia}-.
* Тржиште страних валута
Земља (геополитика)
-
Кукова Острва
Кукова Острва (маорски Kūki 'Āirani, енглески Cook Islands) су самоуправна аутономна парламентарна демократија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом. Нови Зеланд је одговоран за спољну политику и одбрану. У последње време Кукова Острва теже да имају независну спољну политику. Населили су их око 600. године Маори са оближњега острва Тахити. Постали су британски протекторат 1888. понајвише због страха од француске окупације. Нови Зеланд је 1901. извршио анексију Кукових Острва. Под новозеландским протекторатом остали су до 1965. Циклон је током 1997. оштетио 80% кућа на острвима.
Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна. Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага. Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла. Главни насељени центри Кукових острва су на острву Раротонга (13.007 2016. године), где се налази међународни аеродром. Према попису из 2016. године укупан број становника је 17.459. Такође постоји већа популација становника Кукових острва на Новом Зеланду и Аустралији: на попису становништва на Новом Зеланду 2018. године, 80.532 људи је изјавило да су становници Кукова острва, или пореклом са Кукових острва. Последњи аустралијски попис забележио је 28.000 Кукових острвљана који живе у Аустралији, од којих многи имају аустралијско држављанство. -
Нијуе
Нијуе (, IPA: ) је полинежанско острво у јужном делу Тихог океана. Често га називају „Стена Полинезије“. На острву живи око 2.000 становника. Има статус самоуправне територије у добровољној заједници са Новим Зеландом што у пракси значи да су у надлежности Новог Зеланда само спољни послови и одбрана.
Острво је 1774. открио Џејмс Кук. -
Токелау
Токелау је архипелаг три полинезијска острва у Пацифику, под суверенитетом Новог Зеланда.
Токелау је била британска колонија од 1889. Касније је постао део колоније Острва Гилберт и Елис. Потпао је под администрацију Новог Зеланда 1925. У последње време, Токелау тежи да добије статус слободне асоцијације са Новим Зеландом (као Кукова острва и Нијуе). Референдум о томе је одржан 13. фебруара 2006, али није успео.
