Мјанмарски кјат

Мјанмарски кјат
Ks
Мјанмарски кјат је званична валута у Мјанмару. Скраћеница за кјат је -{K}- а међународни код -{MMK}-. Кјат издаје Централна банка Мјанмара. У 2009. години инфлација је износила 7,7%. Један кјат састоји се од 100 пја.

Постоје новчанице у износима од 50 пја и 1, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 и 5000 кјата и кованице од 1, 5, 10, 25 и 50 пја као и кованице од 1, 5, 10, 50 и 100 кјата.

Земља (геополитика)
  • Мјанмар
    Мјанмар, или званично Република Савез Мјанмара , раније позната као Бурма, држава је у југоисточној Азији , на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи се на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. Од 2005. главни град је Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун. Са популацијом од 55,074,209 становника (2022.), што је око 0.7% свих становника на планети илити на 26 месту по броју становника. 31.4 % живи у урбаној средини.

    Мјанмар је од 1531. до 1885. био средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века, када је под мјанмарском влашћу био велики део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности, која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поново 1962. када је војска извршила државни удар предвођена генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988, власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је у прво време наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана. У фебруару 2021. године је дошло до државног удара где је Аун Са Су Ћи и њена влада смењена војном хунтом коју предводи војни генерал Мин Аунг Хлајнг.