Хонгконг (Hong Kong Special Administrative Region)
 |
 |
Смештен на јужној обали Кине и окружен је делтом Бисерне реке и Јужним кинеским морем. Познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1.104 -{km²}- и седам милиона становника, једно је од најгушће насељених подручја на свету. Хонгконшка Хан кинеска већина потиче углавном из градова Гуангџоу и Тајшан у суседној покрајини Гуангдонг.
Хонгконг је постао колонија Британске империје након првог опијумског рата (1839–42). Изворно ограничене острвом Хонгконг, до 1898. границе колоније постепено су ширене на полуострво Каулун и Нове територије. У доба Другог светског рата, током рата на Пацифику био је окупиран од стране Јапана. Године 1945. Британија је поново успоставила своју власт до 1997, када је Кина успоставила суверенитет. Област је током колонијалног доба прихватила политику минималне интервенције власти под етиком позитивног неинтервенционизма. То раздобље снажно је утицало на садашњу културу Хонгконга, који се често описује као место где „Исток сусреће запад“. Образовни систем је до реформи имплементираних 2009. био слободно утемељен на енглеском систему.
Иако је део Кине, Хонгконг функционише као самостална држава, са својим законима, валутом, спортским репрезентацијама, док према остатку Кине и данас постоје гранични прелази и наплата царине. Хонгкинг има друкчији политички систем од континенталне Кине. Хонгконшко независно судство делује под системом обичајног права. Темељни закон Хонгконга је уставни документ који прописује „висок степен аутономије“ у свим питањима осим спољашњих односа и одбране, и управља политичким системом територије. Премда располаже с растућим вишестраначким системом, уски круг бирачког тела контролише половину легислатуре. Изборни одбор с 800 чланова бира шефа администрације Хонгконга, тј. шефа владе.
Цензура интернет садржаја постоји и на територији Хонгконга,али не у толикој мери колико је заступљена у континенталној Кини. Дозвољена је употреба Гугл сервиса, друштвених мрежа и осталих апликација.
Као једно од водећих светских међународних финансијских средишта, Хонгконг располаже са значајном капиталистичком економијом услуга, коју карактеришу ниске пореске стопе и слободна трговина, док је валута, Хонконшки долар, према промету девета на свету. Недостатак простора условио је гушћу изградњу, што је Хонгконг развило као средиште модерне архитектуре и град с највећим постотком небодера. Збијен простор такође је довео до високо развијене транспортне мреже са стопом кориштења јавног превоза изнад 90%, највишом на свету.
Назив „Хонгконг“ је приближан фонетички израз из хакавог или кантонског назива „香港“, што значи „мирисна лука“ или „тамјанска лука“. Оригинална „мирисна лука“ је мали залив између острва Ап Леи Чау и јужно од Хонгконг острва, сада познат као лука Абердин, али још зван „Хенг Гонг Цај“ (Мали Хонгконг) на кантонском. Мирис је долазио од тамјана који расте на северу Каулуна и чуван је око Абердин луке за извоз, пре развоја луке Викторије. У селу Хеунг Гонг Цуен на Ап Леи Чау је можда најраније забележено коришћење имена.
Мирис из назива може се односити на лучке воде освежене водом из естуарија Бисерне реке, или на тамјан из фабрика дуж обале северно од Каулуна, који је пре изградње у лике Викторија био ради извоза ускладиштен у околини луке Абердин. Године 1842, потписан је уговор у Нанкингу, те је име Хонгконга први пут забележено на службеним документима као назив целог острва.
