Република Косово једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.
Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).
