Авганистан, службени назив Исламска Република Авганистан, је држава у југозападној Азији. Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 -{km}-. На западу се граничи са Ираном (936 -{km}-), на северу са Туркменистаном (744 -{km}-), Узбекистаном (137 -{km}-) и Таџикистаном (1.206 -{km}-), на североистоку са Кином (76 -{km}-), а на истоку и југу са Пакистаном (2.430 -{km}-). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је Уједињених нација од 1946.
Авганистан је древно жариште Пута свиле и људских миграција. Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа., и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.
Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године. Крајем 19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након Трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, САД и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану, што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион Авганистанаца. Након овога уследио је авганистански грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и рат у Авганистану, који траје од 2001. године па све до данас. У децембру 2001. године, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ ради одржавања безбедности у Авганистану, као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.
Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету, као и највећи „извозник избеглица и азиланата“. Док међународна заједница покушава да обнови ову ратом разорену земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин, активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80 % цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.
Око 42 % становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од 1.25 америчких долара америчких долара дневно, а нешто мало више изнад 70 % становништва је писмено.
Име „Авганистан“ (Afghānistān) значи „Земља Авгана“, који је настао из етнонима Авгана. Историјски, овај назив се односио на Паштуне, који представљају највећу етничку групу у Авганистану. Ово име се јавља и као „Абган“ у 3. веку нове ере у време Сасанида, и „Авагана“ у 6. веку нове ере код индијског астронома Варахамихире. Народ који се назива овим именом се неколико пута помиње у једној географској књизи из 10. века."
Ел Бируни је у XI веку о њима говорио као о различитим племенима која живе на западној планинској граници реке Инде, што би требало да значи - на ободу Сулејман планина. Ибн Батута, познати марокански научник који је посетио ове пределе 1333. године, написао је:
Један угледни персијски научник из 16. века даје доста објашњења о Авганима. На пример, он пише:
Широко је прихваћено да су термини „Паштун“ и „Авган“ синоними. У списима пашто песника из 17. века, Кушал Кан Катака, он каже:
Последњи део имена, „-стан“ је персијски суфикс који означава место. Име „Авганистан“ је описао могулски цар из 16. века, Бабур, у својим мемоарима (Бабурнама), као и персијски научник Фиришта и Бабурови наследници, позивајући се на традиционалне етничке паштунске територије између Хиндукуш планинског масива и реке Инд. Почетком 19. века, авганистански политичари су решили да прихвате назив „Авганистан“ за целу област, након што се превод овог термина на енглески појавио у разним споразумима са каџаридском Персијом и британском Индијом. Године 1857. у свом приказу књиге Џ. В. Кеја „Авганистански рат“ (енг: „The Afghan War“), Фридрих Енгелс описује Авганистан као:
Суседство - Земља (геополитика)
