Карта (мапа) - Боливија (Plurinational State of Bolivia)

Застава Боливије

Пре доласка Европљана област данашње Боливије била је део Царства Инка – највеће државе преколумбовске Америке. Конкистадори су овладали овим подручјем у 16. веку. Током највећег дела колонијалне владавине Шпаније, ова област је била позната као Горњи Перу и била је под управом Вицекраљевства Перу, ком је припадао највећи део шпанских колонија у Јужној Америци, иако је ово подручје имало значајну аутономију у надлежности Краљевске Аудијенције Чаркас. Борба за независност је трајала од 1809. до 1825, након чега је успостављена република названа по Симону Боливару.

Боливија је демократска република подељена на девет департмана. Обележје њеног рељефа су високи врхови Анда на западу и Источне низије унутар амазонског басена. Боливија је земља у развоју, са средњим нивоом индекса хуманог развоја, и стопом сиромаштва од 53%. Најважније привредне активности су пољопривреда, шумарство, риболов, рударство и производња добара као што су текстил, одела, прерађени метали, и нафтни деривати. Боливија је веома богата минералима, нарочито калајем.

Процена је да у Боливији живи око 10 милиона становника, индијанског, азијског, афричког и европског порекла. Доминантан језик у Боливији је шпански, иако су гварани, ајмара и кечуа језик веома присутни, и ова четири као и још тридесет четири домородачка језика су у службеној употреби. Велики број различитих култура у Боливији је веома допринео разноврсности на пољима уметности, књижевности, музике, као и у кулинарству.

Новостворена држава се у почетку звала Република Боливар . Неколико дана касније посланик Мануел Мартин Круз је предложио: „Ако од Ромула имамо Рим, онда од Боливара имамо Боливију“ . Његов предлог је усвојен 3. октобра 1825. године.

Уставом из 2009. назив државе Република Боливија промењен је у Вишенационална Држава Боливија ради признавања мултиетничности земље и унапређења положаја домородачких народа у новом уставу.